|
Оригиналност и иновативност идеје пројекта презентована је фрагментално, на примеру четири школска часа, различитог типа,V-VIII разреда основне школе и огледа се у:
-
начину презентације и увођењу нових математичких садржаја. Појмови се формирају кроз три фазе:
-
Анализа уметничког дела (посматрање, тумачење)
-
Апстраховање садржаја слике у математички концепт идеја и постулата.
Пример:
Приликом обраде наставне јединице:„Мрежа призме, пирамиде купе и ваљка“ ученици цртају одговарајуће мреже. Посматрање фигуре, са свих страна, своди се на њено „развијање“ у раван (мрежу), пандан кубистичке замисли да се у равни слике прикаже лик посматран из различитих углова.
-
интеграција и синтеза- решавање математичког проблема из реалног контекста.
Пример:
Наставна јединица:„Мрежа призме, пирамиде купе и ваљка“задатак је склапање модела, израда конкретних задатака уз помоћ мреже (пример задатка: одређивање најкраћег пута, који прелети мува, између две тачке на омотачу геометријског тела и сл.).
-
методолошком приступу- успостављањем корелације између предмета и принципа кооперативне методе, захтеви се поједностављују и постиже се очигледност (самим тим и равноправно учешће свих ученика и њихова интеракција).
Пример:
Приликом обраде наставне јединице:„Тачка права и крива линија“ основни геометријски појмови уводе се управо онако како су историјски гледано и формирани чиме се постиже „природност“ и „спонтаност“ у њиховом увођењу. Кооперативном методом садржаји се деле по
својој сложености а тиме и захтеви према способностима ученика.
-
остваривању мултидисциплинарности- различити углови посматрањадоприносе разумевању и проширивању могућности примене стечених искустава.
Пример:
На часу чија је тема: „3D приказ геометријске фигуре“(размишља се о перспективи).
4. неговању креативности и оригиналности- репрезентује се кроз израду домаћих задатака као наставак процеса размишљања и после часа. Предлог могућих задатака:
1. Коса пројекција геометријских фигура – посматрана очима Еуклида.
2. Пројекција геометријских фигура – моје лично искуство.
-
иновативности у организацији часа – састоји се из два дела; аналитичког (истраживачког-посматрачког) и синтетичког (у ком се знање ставља на проверу) а чија је последња инстанца генерализација. Час је пропраћен домаћим задатком (заступљен индивидуални облик рада) и пројектним као и истраживачким радом (рад у оквиру тимова на задату тему).
Часови обухваћени пројектом (концептуално) примери,
са појединачним напоменама које истичу иновативност:
V разред:
Наставна јединица: „Тачка, права и крива линија“- обрада
VII разред:
Наставна јединица: „Златна размера дужи и Фибоначијеви бројеви“
-
Посматрање и анализа;
-
Расуђивања и закључци појединачно сваке групе;
-
Проналажење „заједничког именитеља-идеје“ понуђених предложака;
-
Сублимација садржаја на математичку димензију и увођење појма Фибоначијевог броја;
-
„Проблемски део часа“- покушај у оквиру група, а затим заједничка анализа могућих идеја и решења следећих задатака:
1. Ако тачка дели дуж a у златној размери n онда је однос већег дела дужи прерма целој дужи једнакброју Ф (Фибоначијевом броју);
2. Подели дату дуж по златном пресеку.
6. Уопштавање - генерализацију спровести на два нивоа:
-
Израда истих задатака са радних листића;
-
Истраживачки рад сваке групе који треба да се спроведе у наредних 20 дана, са следећим задацима уз захтев да теже различитости и оригиналности.
1. Златни пресек у уметности - издвојити по вашем мишљењу најрепрезентативнији пример и образложити своје мишљење;
2. Истражити примере златног пресека у природи издвојити по вашем мишљењу најрепрезентативнији пример и образложити своје мишљење;
3. Поделити дуж у златном пресеку- итерацијом (понављањем) у 10 корака;
4. Правоугаоник чије дужине страница образују златни пресек уситњавати на сличне -7 корака;
5. Једнакокраки троугао чије дужине основице и крака образују златни пресек уситњавати на сличне -7 корака;
5. Индивидуално-направити „своју креацију“ на основу претходног искуства.
VIII разред:
Наставна јединица: „3D приказ геометријске фигуре“
- обрада
VIII разред:
Наставна јединица: „Мрежа полиедара“- вежбање
Историјски, математика је коришћена у сврху уметности. Овим радом постављамо обрнуту коресподенцију.
|
